N
IK­ŠIĆ - Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom i mo­na­štvom epar­hi­je i Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske slu­žio je sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u cr­kvi Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg na Gra­hov­cu kod Nik­ši­ća. Slu­žbom i sa­bra­njem ži­te­lja tog mje­sta i obli­žnjeg Gra­ho­va obi­lje­že­na je sla­va cr­kve i 158. go­di­na od bit­ke na Gra­hov­cu. Cr­no­gor­ska voj­ska, pred­vo­đe­na voj­vo­dom Mir­kom Pe­tro­vi­ćem u Gra­hov­cu je iz­vo­je­va­la jed­nu od naj­zna­čaj­ni­jih po­bje­da nad oto­man­skom im­pe­ri­jom.
Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da je Gra­ho­vac sla­van zbog ju­na­štva ko­je su po­ka­za­li na­ši pre­ci, me­đu ko­ji­ma ta­da ni­je bi­lo po­dje­la ko­je da­nas op­te­re­ću­ju Cr­nu Go­ru.
-Na Gra­hov­cu su se za­jed­no sa­bra­li Cr­no­gor­ci i Her­ce­gov­ci. Ni­je­su se di­je­li­li i pi­ta­li ko je Sr­bin, ko Cr­no­go­rac. Ta­da tih na­met­nu­tih po­dje­la ni­je bi­lo. Svi su bi­li Sr­bi, sa­mo što su jed­ni bi­li iz Cr­ne Go­re, dru­gi iz Her­ce­go­vi­ne. Svi su bi­li bra­ća i vo­je­va­li za svo­je ota­ča­stvo, za oslo­bo­đe­nje otadž­bi­ne. I za­to što je me­đu nji­ma bi­la ta­kva brat­ska lju­bav, ta­kva slo­ga Go­spod je ukri­je­pio nji­ho­ve mi­ši­ce i ulio hra­brost u nji­ho­va sr­ca, te su ov­dje ju­nač­ki gi­nu­li i krv pro­li­va­li i ta­ko nad­moć­nog ne­pri­ja­te­lja slav­no po­bi­je­di­li – be­sje­dio je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Na­kon li­tur­gi­je vla­di­ka je slu­žio po­men ju­na­ci­ma stra­da­lim za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu, kao i onim po­bi­je­nim od brat­ske ru­ke to­kom pro­šlog vi­je­ka. Po­mi­nja­nje nji­ho­vih ime­na, ka­zao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je, kao i ime­na onih ko­ji su ih ubi­li, bi­lo je du­go stro­go za­bra­nje­no.
- Bi­la je za­bra­nje­na i nji­ho­va sa­hra­na. Za­tr­pa­ni su ka­ko ne pri­li­či čo­vje­ku i hri­šća­ni­nu. Po­va­di­li smo nji­ho­ve ko­sti, ko­li­ko smo mo­gli na­ći, ali ih je još mno­go osta­lo na Gra­hov­skom Po­lju. Ta­mo su, u ono vri­je­me ko­je smo zva­li vre­me­nom bla­go­sta­nja, na­pret­ka, pro­spe­ri­te­ta, po­dig­nu­te zgra­de nad hum­ka­ma po­bi­je­ne bra­će. To je stra­šna sli­ka i pri­li­ka i je­di­ni li­jek to­me je da se po­ka­je­mo od zlih dje­la. Osta­le su stra­šne po­sle­di­ce na bi­ću na­šeg na­ro­da od tih tra­u­ma i to­me ne­ma li­je­ka do­kle se ne vra­ti­mo svo­joj vje­ri, jer je vje­ra iz­vor lju­ba­vi, is­cje­lje­nja, iz­vor sva­kog do­bra, iz­vor no­vog ži­vo­ta - be­sje­dio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Pri­sut­ni­ma se obra­tio i ce­tinj­ski pa­roh, pro­to­je­rej-sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić, a na­kon pri­če­šća, osve­će­nja i re­za­nja slav­skog ko­la­ča, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je od­li­ko­vao je me­da­ljom Sv. ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja II ste­pe­na Ra­do­mi­ra Bu­la­ji­ća iz Her­ceg No­vog ko­ji je do­pri­nio ob­no­vi spo­me­na na stra­da­le od brat­ske ru­ke u Gra­ho­vu.
Vjer­ni na­rod Gra­hov­ca i Gra­ho­va sva­ke go­di­ne se oku­plja pred sve­ti­njom, cr­kvom spo­me­ni­com, na Spa­sov­dan, 9.ma­ja. I ove go­di­ne oni su pri­pre­mi­li tr­pe­zu lju­ba­vi i pri­go­dan pro­gram u ko­jem su uče­stvo­va­li ep­ski pje­snik Bo­žo Đu­ra­no­vić i gu­slar Slav­ko Go­ra­no­vić.
B.Bra­šnjo


Naj­zna­čaj­ni­ja po­bje­da nad tur­skom voj­skom u 19 vi­je­ku

Bit­ka na Gra­hov­cu, pre­ma isto­rij­skim po­da­ci­ma, od­vi­ja­la se od 28. apri­la do 1. ma­ja 1858. go­di­ne. Voj­ska voj­vo­de Mir­ka po­ra­zi­la je tur­sku ko­ju je pred­vo­dio Hu­se­in Pa­ša, i ta po­bje­da sma­tra se naj­zna­čaj­ni­jom u 19. vi­je­ku. Knjaz Ni­ko­la je na­lo­žio grad­nju cr­kve upra­vo na mje­stu gdje je bio pa­šin ša­tor. Pre­da­nje ka­že da su cr­kvu gra­di­li cr­no­gor­ski voj­ni­ci ko­ji su, s ru­ke na ru­ku, do­no­si­li ka­men sa okol­nih br­da.